Monetizacija kućnih proksija u DePIN ekosistemima

Evolucija deljenja interneta i DePIN koncepta

Da li ste se ikada zapitali zašto vaša kućna internet konekcija odjednom vredi više od običnog maratonskog gledanja serija na Netflix-u? To je zato što prelazimo iz sveta u kojem velike tehnološke kompanije poseduju svu infrastrukturu u svet u kojem ste zapravo plaćeni za vreme koje provodite na mreži.

Decentralizovane mreže fizičke infrastrukture (DePIN) su stručan naziv za izgradnju resursa iz stvarnog sveta — poput bežičnih mreža ili mapa — koristeći blokčejn za koordinaciju celog procesa. Umesto da jedna kompanija poput Google-a ili Amazon-a poseduje svaki server, hardver se nalazi u vašoj dnevnoj sobi ili automobilu.

• Spoj fizičkog i digitalnog: Blokčejn više nije samo za „magični internet novac“; on se sada koristi za upravljanje stvarnom hardverskom imovinom.
• Skaliranje putem zajednice (Crowdsourcing): Prema podacima koje navodi DePIN Beta Tester, tržišna kapitalizacija DePIN sektora dostigla je 34,3 milijarde dolara krajem 2024. godine, uz rast od 400% za samo godinu dana. (Messari Unveils 4 New DePin Sectors Amid 400% Growth)
• Slojevi podsticaja: Vi pokrećete čvor (node), pružate uslugu (poput skladištenja podataka ili protoka saobraćaja) i zauzvrat zarađujete tokene. Jednostavno.

Razmišljajte o svom neiskorišćenom protoku za otpremanje podataka (upload speed) kao o rezervnoj sobi u stanu. Ne koristite je 24 sata dnevno, pa zašto je ne biste iznajmili? Tu na scenu stupaju rezidencijalni proksiji. Kompanijama su potrebne „čiste“ IP adrese iz stvarnih domaćinstava kako bi obavljale aktivnosti poput prikupljanja podataka sa mreže (web scraping) ili obučavanja modela veštačke inteligencije, a da ih pritom data centri ne blokiraju.

Projekti kao što je Grass doslovno omogućavaju ljudima da monetizuju svoj višak protoka kako bi pomogli u indeksiranju interneta za potrebe veštačke inteligencije. Ovo predstavlja ogroman pomak sa centralizovane kontrole internet provajdera (ISP) ka P2P ekonomiji u kojoj ste vi pružalac usluge.

Iskreno, krajnje je vreme da prestanemo da dozvoljavamo internet provajderima da profitiraju dva puta na našim podacima. U nastavku ćemo pogledati kako sve ovo zapravo funkcioniše „ispod haube“.

Kako funkcioniše monetizacija rezidencijalnih proksija

Dakle, imate taj internet protok koji stoji neiskorišćen dok ste na poslu ili spavate. Zašto biste dozvolili svom internet provajderu da zadrži sav profit od infrastrukture koju vi plaćate? Monetizacija rezidencijalnih proksija je, u suštini, pretvaranje vaše kućne IP adrese u mikro-gejtvej za ostatak mreže.

Početak obično podrazumeva instalaciju „čvora“ (node) — što je zapravo lagani softver — na vaš računar, ili ponekad korišćenje namenskog hardverskog uređaja. Ovaj čvor radi u pozadini i služi kao relej. Kada verifikovani klijent treba da proveri kako oglas izgleda u vašem gradu ili da prikupi podatke o maloprodajnim cenama, njegov zahtev prolazi kroz vašu konekciju.

• Rutiranje i tunelovanje: Softver kreira siguran tunel (često koristeći protokole kao što su SOCKS5 ili enkriptovani TLS) koji maskira identitet krajnjeg korisnika vašom rezidencijalnom IP adresom.
• Dostupnost je ključna: Većina DePIN protokola, kao što je Grass, prati koliko dugo je vaš čvor na mreži (uptime). Ako vaša veza puca ili latencija postane prevelika, vaš „skor reputacije“ opada, a samim tim i vaše nagrade.
• Privatnost na nivou paketa: Kvalitetni provajderi koriste podeljeno tunelovanje (split-tunneling) kako bi čvor koristio isključivo „višak“ protoka, nikada ne zadirući u vaš privatni lokalni saobraćaj niti pristupajući vašim datotekama.

Umesto mesečnog čeka, obično zarađujete izvorne kripto tokene. Ovde na scenu stupa „Dokaz o protoku“ (Proof of Bandwidth). Kako bi se sprečilo lažiranje brzine, mreža koristi decentralizovane verifikatore koji šalju sitne „heartbeat“ pakete vašem čvoru da bi potvrdili da ste zaista prisutni.

• Zarada po bajtu: Isplaćeni ste na osnovu protoka. Što više podataka prođe kroz vaš relej, to je više tokena u vašem novčaniku.
• Ponuda i potražnja: Na decentralizovanoj berzi, ako svi u Londonu aktiviraju čvor, stopa nagrade može opasti. Ali, ako ste jedini čvor u manjem gradu, vaša „retka“ IP adresa može dostići premijernu vrednost.
• Pasivno skaliranje: Kao što je ranije pomenuo DePIN Beta Tester, tržište za ove decentralizovane resurse doživljava ekspanziju jer je kompanijama jeftinije od iznajmljivanja ogromnih data centara koji ionako često bivaju blokirani.

Ovo je prilično elegantan način da povratite deo vrednosti od svog mesečnog računa za internet. Sledeće bi verovatno trebalo da porazgovaramo o tome šta te kompanije zapravo rade sa vašom konekcijom — i da li je to zaista bezbedno.

Vodeći projekti koji predvode revoluciju

Hajde da pređemo na konkretne aktere koji ovo omogućavaju. Jedna je stvar teoretski pričati o rutiranju paketa podataka, ali prava vrednost se vidi tek kada posmatrate kako ove mreže zapravo upravljaju vašim podacima (i plaćaju vam za to).

Ako ste u poslednje vreme pratili DePIN scenu (decentralizovane mreže fizičke infrastrukture), sigurno ste čuli za Grass. Oni su se pozicionirali kao „privatna mreža za veštačku inteligenciju“ (AI). Tehnička strana je prilično elegantna – koriste vašu kućnu internet konekciju za prikupljanje javno dostupnih podataka sa veba.

• Poligon za obuku veštačke inteligencije: AI modeli poput ChatGPT-a zahtevaju ogromne količine podataka. Grass čvorovi (nodes) služe kao „oči“ ovim modelima, preuzimajući sirovi HTML sa sajtova koji obično blokiraju pristup data centrima.
• Sistem preporuka (Referral Engine): Brzo su porasli zahvaljujući višeslojnom sistemu preporuka. Rani korisnici dobijaju „udeo“ u budućnosti mreže, iako se trenutno sve svodi na akumulaciju poena koji će se kasnije konvertovati u tokene.
• Privatnost naspram realnosti: Grass tvrdi da ne vidi vaše lične podatke. Tehnički gledano, pošto rade na aplikativnom sloju kao ekstenzija za pretraživač ili laki čvor, oni rutiraju samo specifične veb zahteve. Ipak, kao i uvek, oslanjate se na poverenje da njihov kod neće „zaviriti“ u vaše lokalne DNS upite.

Dok se Grass fokusira na prikupljanje podataka (data scraping), projekti kao što su Sentinel i Mysterium grade prave decentralizovane VPN (dVPN) servise. Ovo je potpuno drugačija kategorija jer se fokusira na P2P privatnost, a ne samo na indeksiranje veba.

Druga velika imena uključuju DIMO, koji vam omogućava da monetizujete podatke iz vašeg automobila, i Soarchain, koji gradi decentralizovanu mrežu za komunikaciju vozila sa okruženjem (V2X). Ovi projekti su ključni za „fizičku“ stranu DePIN ekosistema.

• Tunelovanje zasnovano na čvorovima: Kod tradicionalnog VPN-a, verujete kompanijama kao što su Nord ili Express. Kod dVPN-a, povezujete se na čvor koji pokreće, na primer, neko iz Berlina. Enkripcija se vrši putem WireGuard ili OpenVPN protokola, ali je izlazna tačka (exit point) stvarna kućna IP adresa.
• Otpornost na cenzuru: Pošto su ovi čvorovi rasuti širom hiljada kućnih internet provajdera (ISP), vladama je gotovo nemoguće da blokiraju celu mrežu. Ako jedan čvor padne, dVPN klijent se jednostavno prebaci na drugi ravnopravni čvor (peer).
• Sentinel arhitektura: Sentinel koristi model „centra i krakova“ (hub-and-spoke) unutar Cosmos ekosistema. Dizajniran je za pristup koji je „nemoguće blokirati“, što je od ogromnog značaja u regionima sa strogim nadzorom internet provajdera.

Kao što je ranije istakao DePIN Beta Tester, ovi projekti su deo tržišta koje beleži godišnji rast od 400%. Ovo više nije samo hobi; reč je o tektonskoj promeni u infrastrukturi vrednoj 34 milijarde dolara.

Iskreno, razlika između proksija i punog dVPN-a svodi se na OSI sloj. Proksiji su obično namenjeni samo za veb saobraćaj (Sloj 7), dok dVPN tuneluje sve na mrežnom nivou (Sloj 3). Oba koncepta su sjajna, ali služe različitim svrhama. U nastavku ćemo analizirati stvarne rizike koje nosi dopuštanje strancima da koriste vašu IP adresu.

Rizici i bezbednost u DePIN sektoru

Budimo realni – ustupanje vaše kućne IP adrese decentralizovanoj mreži nije baš isto što i deljenje lozinke za Netflix. Vi praktično otvarate digitalna sporedna vrata, a ako niste pažljivi sa protokolima za tunelovanje, stvari mogu brzo postati komplikovane.

Najveći izazov je atribucija. Ako "klijent" na DePIN mreži iskoristi vašu vezu za nešto sumnjivo – poput napada na vladin sajt ili prikupljanja podataka iz zaštićenih baza – taj zahtev će izgledati kao da je potekao direktno iz vaše dnevne sobe. Da biste ovo ublažili, neophodno je osigurati da protokol koristi robusnu enkripciju na transportnom sloju.

• Rizici po reputaciju IP adrese: Iako ove mreže teže da budu "čiste", intenzivno korišćenje može dovesti do toga da vaša rezidencijalna IP adresa bude označena kao sumnjiva. Može vam se desiti da rešavate beskonačne "captcha" testove samo da biste kupili patike onlajn – to je kompromis na koji pristajete zarad nagrada.
• Slojevita VPN zaštita: Pametan potez je korišćenje tradicionalnog servisa kao što je SquirrelVPN na vašim primarnim uređajima. Ključno je da koristite opciju podeljenog tunelovanja (split-tunneling) kako biste izuzeli DePIN čvor iz VPN tunela, ili da pokrenete čvor na zasebnom hardverskom uređaju. Ako saobraćaj čvora ide kroz vaš VPN, on gubi status "rezidencijalne IP adrese" i nećete ostvariti nikakvu zaradu.
• Validacija izlaznih čvorova: Vrhunski projekti sada koriste "verifikatore" kako bi otkrili zlonamerne aktere pre nego što njihovi paketi uopšte stignu do vašeg kućnog rutera.

Primećujemo prelazak na naprednije mrežne arhitekture radi zaštite provajdera. Neki projekti eksperimentišu sa dokazima sa nultim znanjem (ZKP) kako bi dokazali da je paket "bezbedan" bez potrebe da čvor zapravo vidi nešifrovani sadržaj. Suština je u ograničavanju onoga što DePIN protokol može realno da dotakne.

• SOCKS5 naspram WireGuard protokola: Dok je SOCKS5 uobičajen za jednostavne proksije, WireGuard nudi znatno bolje performanse i najsavremeniju kriptografiju za kompletne dVPN tunele.
• Izolacija saobraćaja: Uvek pokrećite svoj čvor na zasebnoj virtuelnoj lokalnoj mreži (VLAN) ako vaš ruter to podržava; ovo sprečava kompromitovani čvor da "vidi" vaš pametni frižider ili laptop.
• Automatski prekidači (Kill-Switch): Ako šifrovani tunel "pukne", softver bi trebalo momentalno da prekine vezu kako vaši sirovi podaci od internet provajdera ne bi procureli.

Iskreno, kao što je ranije pomenuo DePIN Beta Tester, tržište se razvija toliko brzo da je bezbednost ponekad u drugom planu. Ovde morate biti sopstveni mrežni administrator. U nastavku ćemo se pozabaviti time kako zapravo maksimizovati te nagrade u tokenima, a da pritom ne opteretite svoj protok do pucanja.

Ekonomija tokenizovane mreže

Da li ste ikada razmišljali o tome kako vam internet provajderi naplaćuju „neograničen“ paket, a zatim vam ograničavaju brzinu otpremanja (upload) ili vas usporavaju čim zapravo počnete da koristite tu propusnost? To je čista prevara, ali tokenomika DePIN-a (decentralizovanih mreža fizičke infrastrukture) konačno menja pravila igre pretvarajući propusni opseg u likvidno sredstvo.

Većina ovih mreža ne deli tokene tek tako. Da bi se očuvala bezbednost mreže i sprečili takozvani sybil napadi – gde jedan korisnik simulira hiljade čvorova – često je neophodno stejkovati (uložiti) izvorni token mreže. Ovaj princip „uloga u igri“ osigurava da nećete pokretati nekvalitetan čvor koji gubi pakete podataka i usporava saobraćaj.

Mnogi projekti koriste model ravnoteže sagorevanja i kovanja (Burn-and-Mint Equilibrium - BME). U ovom modelu, korisnici kupuju kredite sagorevanjem izvornih tokena mreže, što stvara deflatorni pritisak. Sa druge strane, protokol kuje (izdaje) nove tokene kako bi nagradio provajdere, bez obzira na fluktuacije cene. Ovo osigurava konstantan podsticaj ljudima da drže svoj hardver na mreži, čime se održava stabilnost sistema čak i kada je tržište nestabilno.

Svedoci smo masovnog prelaska na mesh mreže u vlasništvu zajednice koje počinju da konkurišu lokalnim monopolima. Umesto da plaćaju 100 dolara mesečno gigantskim korporacijama, preduzeća se mogu povezati na P2P (peer-to-peer) berze propusnog opsega.

• Privatnost medicinskih podataka: Bolnice mogu koristiti decentralizovane tunele za prenos kartona pacijenata između filijala, bez oslanjanja na jednog centralizovanog klaud provajdera koji često predstavlja laku metu za hakere.
• Prikupljanje podataka u maloprodaji (Web Scraping): Veliki trgovinski lanci koriste ove mreže za globalno praćenje cena konkurencije, a da pritom njihove IP adrese iz data centara ne završe na crnim listama.
• Troškovna efikasnost: Izbacivanjem posrednika, kompanije mogu smanjiti mrežne troškove za 30-50%, dok vi dobijate svoj deo kolača od deljenja resursa.

Iskreno, kao što smo već pominjali, ovaj veliki tržišni zaokret je tek početak. Ako protokoli za rutiranje ostanu bezbedni, vaš ruter bi uskoro mogao sam da otplaćuje račun za struju. U nastavku ćemo sumirati sve utiske i videti da li je DePIN zaista budućnost interneta ili samo još jedan prolazni kripto ciklus.

Budućnost i završna razmišljanja

Dakle, da li se pretvaranje kućnog rutera u mini data centar zaista isplati ili je to samo još jedna kripto maštarija? Iskreno, prelazak na DePIN (decentralizovane mreže fizičke infrastrukture) deluje kao prvi pravi trenutak u kojem vraćamo moć iz ruku internet provajdera koji nam godinama previše naplaćuju usluge.

Krećemo se ka hibridnoj budućnosti u kojoj nećete morati da birate između brzine i privatnosti. Budući sistemi će verovatno koristiti kombinaciju centralizovanih „toplih“ čvorova za zahtevan 4K striming i decentralizovanih rezidencijalnih skokova (hops) za osetljive zadatke, poput zaobilaženja agresivnih geo-blokada ili izbegavanja duboke inspekcije paketa (DPI) od strane provajdera.

• Sinergija 5G mreže i Interneta stvari (IoT): Kako sve više ljudi prelazi na kućni 5G internet, „bazen propusnog opsega“ će doživeti eksploziju. Zamislite da vaš pametni frižider ili automobil — poput ranije pomenutih DIMO ili Soarchain sistema — sami „zarađuju za stanarinu“ rutiranjem malih enkriptovanih paketa dok vi spavate.
• Privatnost na nivou preduzeća: Primećujemo sve veće interesovanje iz sektora finansija i zdravstva. Njima je potreban prenos podataka bez ostavljanja masivnog traga na jednom korporativnom serveru, što P2P meš (mesh) mreže čini legitimnim arhitektonskim rešenjem.
• Faktor potrošnje struje: Većina ovih „lakih čvorova“ (poput projekta Grass) radi kao ekstenzija u pretraživaču ili na Raspberry Pi jedinicama male snage. Ako vrednost tokena ostane stabilna, trošak „rudovanja“ je praktično zanemarljiv u poređenju sa nagradama.

Eksplozivni rast koji je ranije naveo DePIN Beta Tester pokazuje da ovo više nije samo hobi za uski krug entuzijasta. U pitanju je potpuni preokret infrastrukture koji menja način na koji razmišljamo o vlasništvu nad hardverom. Samo vodite računa o svojim logovima rutiranja — bezbednost je sada vaša odgovornost, a ne odgovornost internet provajdera.